Dok dani prolaze i približava se naše venčanje, sve više tražimo mesta gde možemo da pobegnemo od stresa, gužve i planiranja. Tako smo jednog vikenda otkrili Belu stenu, skriveni komadić raja na Dunavu, nedaleko od Pančeva.

Do ostrva smo stigli čamcem iz Ivanova – već tada nam je sve delovalo kao avantura. Nema kafića, nema žurbe, samo pesak pod nogama, sunce iznad nas i vetar koji nosi miris reke. Rasprostrli smo ćebe na plaži, izuli se i samo ćutali – onaj lep trenutak kada reči nisu potrebne.

Bela stena nas je osvojila svojom tišinom i jednostavnošću. Gledali smo zalazak sunca i šalili se kako bismo mogli baš ovde da pobegnemo i venčamo se, bosi, uz reku. Možda i hoćemo – ko zna?

Dok smo se vraćali čamcem, znali smo jedno: ovo mesto ćemo pamtiti zauvek. Možda nije luksuzno, ali jeste posebno – kao što je i ljubav kad je prava. Obećali smo sebi da ćemo svake godine dolaziti, da nas podseti gde smo bili pre nego što smo postali “muž i žena”.

Bela stena nije samo izletište. Za nas, to je postalo naše mesto.